О књизи: 1939. / Генерал гледа кроз прозор. Напољу је хладно. Свеж ветар тресе фењере и кида капе пролазницима. Кроз стаклена врата, генерал види статуе замрзнуте у чудним позама. Он вири, жмирећи својим кратковидним очима. Али даље, у дубини ходника, влада подводни мрак, а он може да разазна само уздигнуте руке, повијена колена, забачене главе, закривљене груди. Гомила посматрача стоји близу врата. А зашто их не терају, мисли генерал. Када се посматрају са улице, тела богова изгледају плавкасто због сумрака и лошег стакла. Посматрачи се смеју. Ветар. Замрзавање. Снег.